Me­đu­na­rod­ni sa­jam nu­mi­zma­ti­ke odr­žan je u su­bo­tu u pod­go­rič­kom ,,Si­ti mo­lu”. Po­sje­ti­o­ci su tom pri­li­kom ima­li je­din­stve­nu šan­su da se upo­zna­ju sa nu­mi­zma­tič­kom po­nu­dom ne sa­mo iz Cr­ne Go­re već i iz Sr­bi­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Al­ba­ni­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je, Ita­li­je...
– Mi smo iz Cr­no­gor­skog udru­že­nja ko­lek­ci­o­na­ra, nu­mi­zma­tič­ka sek­ci­ja, i pr­vi put or­ga­ni­zu­je­mo sa­jam nu­mi­zma­ti­ke u Cr­noj Go­ri. Na­po­mi­njem, is­klju­či­vo nu­mi­zma­ti­ke, jer se pod njom pod­ra­zu­mi­je­va ko­va­ni no­vac, pa­pir­ni no­vac i in­sig­ni­je, od­no­sno od­li­ko­va­nja. Uz to ide i mi­li­ta­ri­ja, od­no­sno sta­ro oruž­je, uglav­nom za­nat­ske iz­ra­de iz 18. i 19. vi­je­ka, ko­je je ko­ri­šće­no na na­šim pro­sto­ri­ma – ka­zao je Ivan Pe­jo­vić, is­ti­ču­ći da je uče­stvo­vao i na Be­o­grad­skom saj­mu nu­mi­zma­ti­ke. Do­da­je, da je u Cr­noj Go­ri če­sto uče­stvo­vao na saj­mo­vi­ma an­ti­kvi­te­ta.
– Ono što je naj­vred­ni­je tra­ži uža gru­pa lju­di. Naj­ši­ra gru­pa lju­di uzi­ma nu­mi­zma­ti­ku ko­ja je, da ta­ko ka­že­mo, pri­la­go­đe­na nji­ho­vom dže­pu, jer je, ipak, vr­hun­ska nu­mi­zma­ti­ka ve­o­ma sku­pa. Ovim po­slom se ba­vim ve­o­ma du­go, a lju­bav pre­ma nu­mi­zma­ti­ci ja­vi­la se ve­o­ma ra­no. Sa­da to po­ku­ša­vam pre­ni­je­ti i na svo­ju dje­cu. U su­šti­ni, tu ne­ma pra­vi­la i kod sva­ko­ga je raz­li­či­to, kao i sa sva­kim dru­gim ho­bi­jem – ka­zao je Pe­jo­vić i do­dao da mu je nu­mi­zma­ti­ka u po­sled­njih de­ce­ni­ju, u stva­ri, i pro­fe­si­ja.
– Sem ovo­ga što je iz­lo­že­no na saj­mu, ve­ći­na nas kod ku­će ima do­bre ko­lek­ci­je ko­je ni­je­su na pro­da­ju, već su u sa­sta­vu na­ših zbir­ki. Lju­di ko­ji po­sje­ću­ju ove saj­mo­ve pre­po­zna­ju vri­jed­nost iz­lo­že­nih pred­me­ta. Ve­li­ka je kul­tur­na vri­jed­nost nu­mi­zma­tič­kih pred­me­ta. U su­šti­ni, nu­mi­zma­ti­ka je na­u­ka ko­ja se ba­vi pro­u­ča­va­njem nov­ca, a no­vac je re­pre­zent sva­ke dr­ža­ve. Nu­mi­zma­ti­ka je ve­o­ma po­ve­za­na sa isto­ri­jom, ge­o­gra­fi­jom, me­ta­lur­gi­jom i dru­gim na­uč­nim gra­na­ma. Na nov­či­ću, ko­ji je re­pre­zent dr­ža­ve, obič­no se na­la­zi dr­žav­ni grb ili pro­fil vla­da­ra. Lju­di to pre­po­zna­ju, ali pro­blem kod obič­nih lju­di, kod onih ko­ji se ne ba­ve pro­fe­si­o­nal­no nu­mi­zma­ti­kom, na­sta­je pri­li­kom pro­cje­ne vri­jed­no­sti. Oni obič­no mi­sle da je nov­čić, ili ne­ki pred­met, vred­ni­ji što je sta­ri­ji, ali to ni­je ta­ko. Nu­mi­zma­ti­ka je sa­svim dru­ga pri­ča, to je ret­kost i sta­nje. Na pri­mjer, ako je nov­čić ja­ko vri­je­dan, ali je u mno­go lo­šem sta­nju, ne­ma ne­ku vri­jed­nost. Ta­ko­đe, an­tič­ki nov­či­ći iz sta­rog Ri­ma, u so­lid­nom sta­nju ko­šta­ju po ne­ko­li­ka eura, ta­ko da se vri­jed­nost od­re­đu­je na je­dan pot­pu­no dru­ga­či­ji na­čin ne­go što lju­di obič­no mi­sle. Pro­cje­na je do­sta kom­plek­sna i za nju, ipak, tre­ba ima­ti od­re­đe­no zna­nje – po­ja­snio je Pe­jo­vić.
Du­go­go­di­šnji ko­lek­ci­o­nar Dra­go­ljub Da­ba­no­vić Jak­ša, je­dan od iz­la­ga­ča na Saj­mu nu­mi­zma­ti­ke u Pod­go­ri­ci, iz­lo­žio je iz­u­zet­no vri­jed­nu ko­lek­ci­ju me­da­lja, ali i pi­smo Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog.
– Pi­smo Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog da­ti­ra iz 1806. go­di­ne, u kom se on obra­ća bo­ke­škim kne­že­vi­ma. Ot­kad pa­mi­tim ba­vim se ovim. Moj djed je bio bo­gat čo­vjek i kao di­je­te sam se igrao sta­rim pa­ra­ma. Bio je je­dan od bo­ga­ti­jih Crm­ni­ča­na. Iz­lo­žio sam no­vac star pre­ko 2.000 go­di­na, da­kle u pi­ta­nju su sta­ri Rim, Vi­zan­ti­ja... Pro­da­ja u Pod­go­ri­ci ide sla­bo i ovo vi­še do­ži­vlja­vam kao dru­že­nje – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Da­ba­no­vić u iz­ja­vi za ,,Dan”.
Iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne do­šli su Der­viš i Ar­ma­na Trav­njak.
– Do­la­zi­mo iz Mo­sta­ra i ba­vi­mo se an­ti­kvi­te­ti­ma i nu­mi­zma­ti­kom pre­ko dva­de­set go­di­na. Iz­la­že­mo sve što mo­že­mo pre­ni­je­ti pre­ko gra­ni­ce i šta ko­ga kon­kret­no za­ni­ma. Sve je u po­nu­di. Ci­je­ne su, slo­bod­no mo­gu re­ći, vi­še ne­go pri­stu­pač­ne. Ka­ko je po­če­lo, oče­ku­je­mo da bu­de li­je­po. Ka­da je u pi­ta­nju naš štand, mo­gu re­ći da vla­da in­te­re­so­va­nje. Pri­mje­ću­je­mo da ima do­sta iz­la­ga­ča i da je iz­lo­že­na ro­ba do­sta ra­zno­vr­sna. Sve po­hva­le or­ga­ni­za­to­ru – ka­za­li su Der­viž i Ar­ma­na, ko­ji nu­de sta­re mar­ki­ce, od­li­ko­va­nja, sli­ke...
– Ci­je­ne na na­šem štan­du su od dva do pe­de­set eura. Naj­sku­plji je bo­dež, a naj­jef­ti­ni­je su po­štan­ske mar­ki­ce ko­je se mo­gu na­ći i za ne­ko­li­ko eura. Do­ku­men­ta iz Dru­gog svjet­skog ra­ta su oko dva­de­se­tak eura. Na saj­mo­vi­ma uvi­jek ne­što za­mi­je­ni­mo, sti­če­mo no­va is­ku­stva, broj­ne pri­ja­te­lje, skla­pa­mo no­va po­znan­stva. Do­šlo bi još iz­la­ga­ča, ali je gra­ni­ca ma­lo pro­blem. U sva­kom slu­ča­ju, sve po­hva­le – ka­zao je Trav­njak.A.Ć.


En­tu­zi­ja­sti i na­u­ka

Nu­mi­zma­ti­ka (od grč­ke ri­je­či nómisma — „nov­čić”, ili la­tin­ske nu­mi­sma — „va­lu­ta”) sa sta­no­vi­šta isto­ri­je i ar­he­o­lo­gi­je de­fi­ni­sa­na je kao na­u­ka o ko­va­nom nov­cu i me­da­lja­ma. Nu­mi­zma­ti­ka je u su­šti­ni bli­ska isto­ri­ji. En­tu­zi­ja­sti do­da­ju i da ona uz se­be ti­je­sno ve­zu­je eko­no­mi­ju, ge­o­gra­fi­ju, he­ral­di­ku, me­ta­lur­gi­ju, po­li­ti­ku, umjet­nost i voj­nu isto­ri­ju. U su­šti­ni, nov­či­ći su „sli­kov­ni” isto­rij­ski ar­ti­kli. Oni nam ka­zu­ju o pri­li­ka­ma vre­me­na iz ko­jeg su po­te­kli, i to u do­brom i u lo­šem kon­tek­stu ri­je­či. Nov­či­ći na­go­vje­šta­va­ju rat, re­vo­lu­ci­ju, sni­ža­va­nje vri­jed­no­sti ne­ke va­lu­te, ko­rup­ci­ju, pa čak i sna­gu teh­ni­ke.